DobraVest

Verujem da će ova tema otvoriti srca i zainteresovati mnoge čitatelje, braću i sestre. Neka nas sada zajednički vodi Sveti Duh, da prepoznamo promisao Božiju, koju On želi svakome pojedinačno da objavi kroz ovu propoved.

Govoru čudnim jezicima 1.Korinćanima 14:4 

Biblijanam predstavlja da je dar „govor u čudnim jezicima“ najmanji od svih darova Svetoga Duha iz biblijskog novozavetnog aranžmana odarovima Duha. Učenje o „govoru u čudnim jezicima“ je učenja iz Novog Zaveta, a koje je na žlost izazvalo žučnu raspravu među vernicima u Evanđeoskoj crkvi.

Ta netolerancija oshvatanju i značaju toga dara, prešla je svaku krajnost. Nažalost neki vernici su toliko slobodni da „govor u čudnim jezicima“ sataniziraju, i zovu ga nečistim, dok drugi opet za sebe tvrde da samo oni koji „govore u čudnim jezicima“ su ispunjen i kršteni Svetim Duhom.

Mnogi evanđeoski hrišćani, i ne samo pentekostnog pokreta veruju da je početni znak krštenja Svetim Duhom govorenje novim jezicima. Ostali evanđeoski hrišćani smatraju da govorenje u novim jezicima ne mora biti prisutno kod krštenja Svetim Duhom. Oba pogleda treba uzeti u obzir. Ja sam uveren da i danas postoji dar jezika u crkvi. Isto tako prihvatam i uvažavam tumačenje biblijskih učitelja koji svedoče da su kršteni Svetim Duhom ali bez govorenja u jezicima.

“Po plodovima” Primer: Martin Luter, Bily Graham i mnogi drugi poznati i ne poznati u Božijoj službi.

Učenje o daru jezika i ako jako važno, sporedno je u odnosu na temeljne istine u Božijoj Reči.

Dragi u Isusu Hristu

Razlike u shvatanju teže razumljivih mesta u Bibliji, ne smeju razdvojiti Božiji narod, a najpoznatija lična karta zlog jeste, da unosi sumnju i nemir među decom Božijom. Zato, što je učenje o “govoru učudnim jezicima”, vrlo često spojeno sa učenjem o “krštenju Svetim Duhom”, trabamo biblijski analizirati obe teme, i analizirati svrhu i značaj svake posebno.

Uglavnom preovladava mišljene kod mnogo hrišćana koji poseduju “dar govora u čudnim jezicima” ili krštenje Svetim Duhom, da su duhovniji (svetiji) kvalitetniji od onih koji to nisu doživeli. Međutim ovo biblijski nije tačno, nigde u Novom Zavetu ni u jednoj glavi ni u jednom stihu se to ne tumači. Istina je da su ovi koji su primili dar “govora u čudnim jezicima” u jednom momentu svog života se potpuno otvorili Bogu i svim srcem tražili “po veri”, ovaj obećani blagoslov i Bog im ga je dao. Svaki ko je to doživeo, preuzima i određenu odgovornost tj. da taj dar pravilno upotrebi. Ali ti koji to neizvršavaju često prave zbrku i podeljena mišljenja u vezi sa tim. Takođe često puta je uzrok u izvornom nerazumevanju i prepoznavanju razlike imeđu: “darova” i ”plodova” Duha što su dve potpuno različite stvari.

Mora se jasno razumeti da osoba koja govori u jezicima, a ne poseduje - agape - ljubav 1.Kor. 13, poseduje manje vredan dokaz o ispunjenju Duhom, nego osoba koja nikada nije progovorila u jezicima, ali pokazuje ljubav i ostale dinamične osobine Božjeg Duha. Tako, ne može se poreći istinitost ispunjenja Duhom mnogih službenika Božijih čiji rodovi svedočeo ispunjenju Svetim Duhom, kao üto sam pomenuo primer Martin Luter, ili Bily Graham, ili njima slični kao drugi ljudi u crkvi, a koji nikada nisu doživeli da javno govore u jezicima. Ovo je verovatno i vaše uverenje; da se  u društvu ovih ljudi prijatnije osećate od društva sa onima koji ispred svega u svom načelu propagiraju govorenje u jezicima, a čiji su privatni životi puni gorčine, nezadovoljstva, ponosa, bahatosti, materijalizma a često i jeresi. Karismatska iskustva nisu vaga po kojoj se meri nečija duhovnost.

Ap. Pavle piše Galatima da "Plod Duha je ljubav." Tako, ljubav je najsnažniji dokaz da je neko stvarno ispunjen Duhom, a jezici (darovi) bez ljubavi (ploda) su u tom slučaju samobesmisleni zvuci. Ovaj zaključak, ni slučajno ne znači da je dar jezika nepotreban, na protiv je glupo ovako nešto reći za bilokoji dar Božji. Kakva je to vera i mudrost koja odbacuje neki dar Božji samo zato što joj se ne sviđa (ne razume) papir u koji dar je upakovan?

Jezici imaju svoje mestu u duhovnom životu vernika i oni su prvenstveno namenjeni izgrađivanju dotičnog vernika.

Pavle nam kaže u 1.Korinćanima 14:4 "Ko govori čudnim jezikom“ - izgrađuje samoga sebe.

„Izraz“ „izgraditi" znači tačnoto - izgradnju - i koristi se u Novom Zavetu da opiše Hristovu izgradnju (rast) u okviru Crkve ili u životu pojedinog vernika. Jedna od svrha naše lične pobožnosti - vreme koje provodimo na samo sa Bogom - jeste da se mi lično izgradimo u Njemu.
Dakle, kada smo sami i govorimo Bogu u jezicima, to je jedan od načina dase Isus izgradi u nama. Tako, dar jezika vam pomaže da duhovno rastete, jer Duh zna šta i kako treba moliti Boga za vas.
Molitva izrečena u Duhu Svetom (jezicima) je u potpunoj saglasnosti sa voljom Božjom, i kao takva uvek uslišena. Ovde leži najverovatniji razlog zašto đavo uporno nastoji omalovažiti dar jezika, jer on naravno ne želi videti uslišene molitve i Hrista kako raste u nama.

Neki teolozi tvrde kako ovaj dar govorenja jezika je važio samo za prvu (apostolsku) crkvu, te da ga danas više nema.
Međutim, za opravdanost ovakve tvrdnje nema ni jednog stiha u Novom Zavetu. Bog nigde ne kaže da je ovo Njegovo obećanje ukinuto, da prestaje. Dakle, dar jezika tj. krštenje u Svetom Duhu, (a ovo dvoje u praksi veoma često idu zajedno - Dela 10:46; Dela 19:6; 1.Kor. 12:10-11 - je obećanje koje važi i za nas danas, i mnogi hrišćani ovo razumeju, veruju i primaju ovaj obećani Božji blagoslov. Zar nama danas nije potrebna Pomoć i Sila Božja (Sveti Duh) kao i prvoj crkvi, jer vremena u kojima živimo su veoma zla?. Zar bi Bog ukinuo svoju Pomoć i Silu, duhovne darove svojoj deci, kad su im najpotrebnija? Apostol Pavle nam govori da će duhovni darovi jednog dana prestati - nestati - ali kad dođe ono "savršeno" 1.Kor. 13:8-12, ono konačno, savršeno stanje našeg spasenja - kad se vrati Isus. Tada, ćemo videti i razumeti Boga kao što On jeste i neće nam više trebati "duhovna pomagala" - duhovni darovi - za to, a koje nam Gospod danas milostivo stavlja na raspolaganje.

Šta misliti ili reći o ljudima koji govore u "čudnim jezicima"? Pogrešno je sve ljude - vernike - svrstavati u isti koš, jer ljudi - vernika ima razno / raznih. Isus nas uči da ljude ne osuđujemo, već da ih rasuđujemo prepoznajemo Mat. 7:15-20 po njihovim "plodovima" a ne po "darovima".

Jedno od područja koje izaziva najviše rasprava u Hristovom telu je govorenje u jezicima, "glosolalija." Na jednom kraju su ljudi koji svako govorenje u jezicima karakterišu kao nečisto, a na drugom oni koji tvrde da niste ispunjeni ili kršteni Svetim Duhom ukoliko ne govorite u jezicima. Oni tvrde da je govorenje u jezicima prvi znak krštenja Svetim Duhom. U 1. Korinćanima13:1. Pavle kaže da jezici sami po sebi nisu dovoljan dokaz da je Sveti Duh u životu vernika, jer "Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a ljubavi „agape" nemam, onda sam metal koji zvuči i činele koje odjekuju." Drugim rečima, ako nisu propraćeni ljubavlju, jezici su samo besmisleni zvuci.

U jezicima ili bez jezika?

Ajde da obratimo pažnju na izliće Svetoga Duha u Samariji. U Delima apostolskim govorenje u jezicima je često išlo zajedno sa epilogom - odnosom sa Svetim Duhom. To se desilo u Delima 2:10 i 19. Ali, u osmom poglavlju Dela, kada su vernici iz Samarije primili Svetog Duha, jezici nisu spominjani. Međutim, očigledno je da se nešto posebno moralodesiti kada su oni primili Svetog Duha, jer je Simon vračar želeoda kupi silu koju su posedovali Ap. Petar i Jovan; Simon vračar jeitekako želeo da bude u stanju da položi ruke naljude i da oni prime Svetog Duha. Očigledno je da se nešto natprirodno moralo desiti kada su oni primili Duha, jer je Simon vračar hteo da kupi silu da bi mogao sam da ponovi isto čudo, koje se izvršilo kroz Petra i Pavla.

Čitamo kasnije u Delima 9:17, kada je Ananija položio svoje rukena Savla (Pavla) da bi ovaj mogao primiti dar Svetog Duha, nije spomenuto da je Pavle progovorio u jezicima. Ali znamo, iz Pavlove poslanice Korinćanima, da je Pavle govorio u jezicima više nego svi Korinćani. Ali mi ne znamo kada je Pavle počeo govoriti u jezicima. Da li istog momenta kada je Ananija položio svoje rukena njega, ili kasnije?

Moramo još jednom istaći, da osoba koja govori u jezicima, a ne poseduje „agape“ ljubav, poseduje manje vredan dokaz o ispunjenju Duhom, nego osoba koja nikada nije progovorila u jezicima, ali pokazuje ljubav i ostale dinamične osobine Božjeg Duha.

Ja ne želim, niti mogu poreći istinitost Duhom ispunjenih života mnogih dinamičnih slugu Božijih, kao primer Martin Luter, Spurgeon i Billy Graham, ili njemu slični, i ostalu braću i sestre u crkvi danas koji nikada nisu javno doživeli da govore u jezicima, meni je njihovo društvo prijatnije od društva mnogih koji odma u načelu uslovljavaju propagiraju govorenje u jezicima kao jedini pravi dokaz da je nečiji život ispunjen Duhom, i da samo oni koji govore u jezicima mogu izvršavati službe u crkvi, da samo oni imaju Svetoga Duha, a kad se pogleda njihov život, koji je gola pustinja, a ponos podigao se kao korov do oblaka i, često jeresi, onda se Biblija sa njihovim argumentom ne može složiti, a po tome ni ja. Kada je Pavle pisao Galatima, on je rekao: "Plod Duha je ljubav". Pravi dokaz da je neko ispunjen Duhom jeste ljubav. Ljubav je najsnažniji dokaz da je neko stvarno ispunjen Duhom, i „čudnije zici“ bez ljubavi su u tom slučaju samo besmisleni zvuci.

Izgrađivati, slaviti, moliti se

Jezici izgrađuju vernika. Amin!

Pavle nam kaže u 1. Korinćanima14:4 "Ko govori čudnim jezikom, izgrađuje samoga sebe." Izraz izgraditi znači tačno to „izgradnju“ i koristi se u Novom Zavetu da opiše Hristovu izgradnju u okviru crkve ili u životu vernika. Svrha okupljanja crkve jeste da se izgradi u Isusu i kada odlazimo u crkvu, treba da težimo tome da celo telo izgradimo u Isusu. Svrha vremena provedenog na samo sa Bogom jeste da se vi lično izgradite u njemu; kada ste sami i govorite u jezicima, to je jedan od načina da se Isus izgradi u vama.

Govorenje u jezicima je isto tako prekrasan način za slavljenje Gospoda. Ima onih, kojima je često teško da iskažu svoja dobra osećanja koja imaju prema njemu. Bog je bio toliko dobar i toliko ih je blagoslovio da ako su mu kazali samo: "O Gospode, hvala ti za sve što si učinio za mene" i ako ta duševno izrečena misao je trebala da izrai najdublja duhovna osećanja, to ipak nisu postigli, tima osobama je teško da izraze svoja najdublja duhovna osećanja. Prekrasno je što se ne moramo osloniti samo na naš razum i što smo u stanju da kroz Duha iskažemo naše slavljenje Boga.

Pavle nam kaže da mi blagosiljamo Boga kroz Duha kada govorimo u jezicima. Ali ako u crkvi govorimo bez prevodioca, osoba koja sedi po kraj nas neće znati na čega, i kada da kaže "amin" pošto ne razume šta mi govorimo.
Pavle je rekao: "Vi doista lepo zahvaljujete." Drugim rečima, Pavle kaže da je divno i dobro odati hvalu Bogu i izraziti naše slavljenje prema njemu.

Ka dje Pavle pisao Efescima o duhovnoj borbi, on je opisao i oružje koje treba da obučemo. Zatim je opisao kako treba da se borimo protiv neprijatelja: "Svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu svakom prilikom" Efescima 6:18.

U stihovima 20-21 Judine poslanice, za one koji nepoznaju Bibliju (ne Juda koji je izdao Isusa) već Apostol Juda nas opominje da ostanemo u Božjoj ljubavi. On nam kaže da je jedan od načina na koji ćemo to postići molitva u Svetom Duhu.
U Rimljanima Pavle nam kaže da jedna od slabosti u našem hrišćanskom hodu nastupa u našem molitvenom životu, jer ne znamo uvek kako da se molimo u datoj situaciji. Mnogo puta mi ne poznajemo Božju volju. Mi želimo da se molimo po Božjoj volji, jer smo svesni da je molitva koja nije po Božjoj volji bezvredna.

Mi znamo da će nas Bog saslušati šta god da zatražimo što je po njegovoj volji. Ali tačno tu nastupa problem - mi ne znamo uvek šta je Božja volja. Pavle nam kaže u Rimljanima 8, da nam Sveti Duh pomaže u takvim slučajevima kada ne znamo kako da se molimo, jer sam Duh posreduje za nas neizrecivim uzdasima. On pretražuje srca i poznaje duh, jer On po Božjoj volji posreduje za svete. Neko je rekao: „Kada ne znam kako da se molim za određeni problem, mogu samo da uzdišem mojim duhom.“ Iako ja ne razumem uzdisaje, Bog ih tumači kao molitvu ili kao posredovanje po svojoj volji za tu osobu ili za određenu situaciju oko koje ja uzdišem. Ako Bog, kroz svoju volju, razume neartikulisane uzdisaje duha kao molitvu ili, posredništvo - onda će On sigurno razumeti i artikulisane zvuke na drugom jeziku, bez obzira na to što ih ja možda neću razumeti..

Govorenjeu jezicima kada ste sami.

Treba da obratimo pažnju na Pavlovu izjavu o stavu govorenja u jezicima. Mi ne možemo da proverimo Pavlovu izjavu da je on  govorio u jezicima više nego svi vernici u Korintu. A ipak je Pavle rekao da bi on, kada se nalazi u crkvi, radije rekao pet rečina poznatom nego 1000 reči na nepoznatom jeziku.
Postoje ljudi koji tvrde, pošto su duhovni darovi dati za izgradnju celog tela u 1.Korinćanima 12:7, da je svako korišćenje darova u privatne svrhe zabranjeno i pogrešno. Pošto je Pavle govorio jezicima više nego svi Korinćani zajedno 1.Korinćanima 14:18-19, a ipak je odbijao da upotrebljava taj dar u crkvi, mi moramo pretpostaviti da se on molio i da je pevao u Duhu kada je bio sam s Bogom. Da li nije interesantno, da taj apostol Hristove vere, koji zna o čemu govori, odbija da taj dar koristi u crkvi javno? Da li ste o tome razmišljali? Ako još niste, vreme je! Da li mislite da je vaše razumevanje o ispunjenju Duhom jače, silnije nego apostola Pavla?

On nas savetuje da se pridržavamo reda, pa kaže: "Kada se On, Pavle nalazio u crkvi, radije bi rekao pet reči na poznatomnego 1000 reči na nepoznatom jeziku". Čudno je da Pavle ovo naročito navodi za prilike kada su tu gosti koji to ne razumu, pa uspoređuje da će ti pomisliti, da su ovi koji govore jezike poludeli. Neki su rekli u vezi te Pavlove izjave, pa šta ako ovi to misle? Nezaboravimo, da je Isus poslao te koji nerazumu Evanđelje, mi nemamo pravo da ih sablaznimo, i da stojimo iznad autoriteta Isusa Hrista.

Dragi u Hristu, ova izjava Ap. Pavla je izjava Isusovog Duha i to je više nego bilo koje naše prepiranje za sva vremena, i čemu se nesmemo suprostavljati. Amin!

Pošto dar govorenja u jezicima izgrađuje vernika koji to čini, i poželjnije je da on ne ističe taj dar pred drugima, posebno u crkvi pred onima koji su gosti i nepoznaju Bibliju, čak je i rizično da to čini ako nema tumača, ispravno mesto koje je zakorišćenje ovog dara je vreme koje provodimo na samo s Bogom. Pavle je rekao: "Govorite sebi i Bogu" tako da je sasvimu redu govoriti u jezicima kada smo sami kao što je to činioi ap. Pavle.

Vi ćete kroz vašu izgradnju u Isusu Hristu, postati oruđe kroz koje se celo telo može izgraditi. Kada je jedan deo tela radostan,svi ostali se raduju zajedno s njim.

Pogrešna upotreba jezika 

Ima takvih ljudi koji kažu da ne mogu da kontrolišu svoje izlive u jezicima, tako da mnogo puta jednostavno počnu da govore u jezicima prekidajući Božiju Reč. Ponekad ovi nekontrolisani izlivi postanu razgovori između vernika i nadmetavanje, ko će duže ili glasnije govoriti u jezicima. Jedne prilike je jedna osoba rekla da nije mogla da kontroliše svoj govor u „jezicima“ koji je tek primila. Sledećeg dana je došao radnik za očitavanje potrošnje gasa, ona je započela temu s njim o raznim problemima. Zatim je počela da mu se obraća u „jezicima“ Ovaj je vrlo čudno pogledao, zatim se okrenuo i brzo napustio njeno dvorište. Ta ista duša je kasnije ispričala da nije bila u stanju da kontroliše kada i gde će govoriti u „čudnim jezicima“ što danas mnogi kazu za sebe.

Šta nam kaže u 1.Korinćanima 14:32? Piše da se proročki duhovi pokoravaju prorocima. Ja verujem da ovo znači da mi uvek imamo kontrolu nad sobom kad god koristimo neki od darova Duha. Pavle nam kaže u 1.Korinćanima 14:28 da, ako u crkvi nema tumača, osoba treba da se suszdrži i da govori samosebi i Bogu. Pavle nas poziva da imamo kontrolu nad darom; on kaže da osoba ne mora da progovori, može jednostavno da govori samosebi i Bogu. U 15. stihu Pavle kaže da će se on moliti u Duhu,ali isto tako i umom, pokazujući da je govorenje u jezicima podložno kontroli njegovog razuma. Kada je on to hteo, mogao je dagovori u jezicima; i kada je odlučio, mogao je da počne da semoli na jednom od jezika koje je razumeo i poznavao.

Unekim crkvama poruke u jezicima prekidaju službu. U Pismu nemaosnove za tako nešto. U stvari, Pavle je rekao: "Sve nekabude pristojno i uredno." Ja ne mogu da vidim kako su ovaprekidanja u redu. Baš naprotiv, ona su izraz duhovne nevaspitanosti i ometaju pažnju. Nema nikakve potrebe da Sveti Duhuputi poruku u jezicima usred propovedanja Božje Reči, zbog togašto bi sam propovednik trebalo da govori pod pomazanjem Svetog Duha; on u stvari prorokuje dok ljudima predaje Božje istine. Kadaosoba ustane i prekine Božjeg glasnika, ona stavlja Svetog Duha učudan položaj da sam sebe prekine da bi izrekao neku novu misaoili ideju. Ovakvo nebiblijsko korišćenje dara govorenja ujezicima je fanatična duhovnost (karizmanija).

Govoru čudnim jezicima i tumačenja

Ap. Pavle nesumnjivo pokušava da ograniči korišćenje jezika u crkvi. U novija vremena se razvila ideja, koju neko želi da forsiraju kao poruka u jezicima kao da Bog ima neku specijalnu poruku koju želi da preda crkvi kroz jezike i tumačenje. Tu treba crkva biti jako budna, oprezna, jer kad god se desi javna poruka u jezicima koja je propraćena tumačenjem, tumačenje je jako retko tačno.

Ja sam pristupio Pentakostalnoj crkvi kao dete od 15 godina, čuo sam mnogo, mnogo poruka upućenih crkvi u jezicima, ali retko da se mogu setiti ispravnog tumačenja. Bilo je kratkih poruka u jezicima a koje bi bile propraćene dugačkim tumačećem. Bilo je dugih poruka a koje bi bile propraćene kratkim tumačenjem. To su mi objašnjavali da postoji razlika između simultanog i tekstualnog prevoda i ja se stim potpuno slažem. Ali treba da se tu doda da su poruke u jezicima se često sastojale iz jedne više puta ponovljene fraze, a u tumačenju se ništa nije ponavljalo.

Kome su čudni jezici upućeni?   

Pavle kaže da onaj koji govori u jezicima: "ne govori ljudima, nego Bogu; niko ga, naime ne razume, dok on Duhom govori tajne." Ovde on jasno kaže da su jezici upućeni Bogu. Na svim mestima u Novom zavetu kada se govorilo u jezicima, oni su bili upućeni Bogu. Na Dan Pedesetnice-Pentekosta u Delima 2:11, oni koji su razumeli jezike su primetili da su ovi ljudi govorili o veličanstvenim Božjim delima. Oni nisu propovedali u jezicima, već su njima proslavljali Boga tako što su nabrajali njegova predivna dela. Pavle kaže da je koristio jezike u svojim molitvama Bogu. U 1.Korinćanima 14:16 on kaže da se oni koriste da blagoslove Boga i, na kraju, da mu se onda hvala.

Ali nema nijednog primera da se kroz jezike obraćalo čoveku, bilo kroz propoved ili kroz učenje; uvek su jezici bili upućeni Bogu. Zbog toga bi i tumačenja bila upućena Bogu. Tumačenje bi bilo u obliku molitve, zahvaljivanja, slavljenja ili govorenja o Božjoj slavi. Pavle je rekao: "Ako govorite u jezicima bez tumača, kako će se osoba koja vas ne razume složiti sa vama i kazati da ili amin na vaše zahvaljivanje?".

Obratite pažnju na to da Pavle govori da se vi zahvaljujete Bogu a ne da propovedate crkvi; ali mi ne možemo kazati čak ni amin na vaše zahvaljivanje ako ne razumemo šta vi govorite. Znači da je tumačenje neophodno onda kada se u crkvi govori u jezicima tako da bi to služilo za izgradnju crkve.

Govori u čudnim jezicima - upoređeni sa proročanstvima      

U poređenju sa jezicima, Pavle nam kaže da onaj ko prorokuje govori ljudima "na izgradnju, opomenu i utehu" 1.Kor.14:3.
Kada sam proučavao ovu definiciju proročanstva, ja sam došao do zaključka da su veoma česta takozvana tumačenja koja možemo čuti u karizmatskim pentekostnim crkvama u stvari proroštva. Mnoga od njih započinju sa: "Tako govori Gospod... Deco moja obratite se meni... Slavite me..." itd. Ova tumačenja upućuju ljude da slave Boga, da mu se zahvaljuju, ili jednostavno teše ljude govoreći im o Božjoj dobroti i milosti. Kada poruka koja je izrečena u crkvi izgrađuje ili teši, ona spada u kategoriju proročanstva, a ne tumačenja jezika.

Zaključio sam da kada osoba govori u jezicima, mi se, umesto za tumačenje, molimo da nam Bog progovori. Bog, kada nam govori kroz darove Duha, to obično čini kroz dar proroštva, ili reč mudrosti i znanja. Često govorenje u jezicima ohrabri osobu koja ima dar proroštva i ta osoba kada ustane u stvari ne tumači jezike već prorokuje.

Napomena i obratimo ovde pažnju       

Pavle je rekao: "da ako bi stranac ušao u crkvu, i video kako svi na glas govore u jezicima, on bi sigurno pomislio da su svi ludi, zliđavo bi njima postavio negativnu sliku, koja vodi u sablaz i otpad. Pavle je isto tako na Bogosluženju bilo kojeg tipa, ograničio broj onih koji mogu da govore u jezicima na dvoje ili troje a i oni treba da govore jedan za drugim.

Ako pak nikog nema ko poseduje dar tumačenja, Pavle zahteva da se suszdrže na javnom mestu govori u jezicima, govoreći da onaj ko ima dar jezika treba da ćuti i da govori samo sebi i Bogu. Ovde se pod razumeva da osoba ima kontrolu nad darom koji je primila. Ja verujem da Ap. Pavle odlično zna zašto je dao tu zapovest crkvi. Jer je Bog – Bog reda. To nikada nesmemo izgubiti iz vida.

Biblijska pouka - savet na osnovu izlaganja Ap. Pavla:

Bog je Bog reda, iako može da deluje spontano, ali je u perfektnoj Božijoj harmoniji.        

Ima vreme za slavljenje i obožavaje u jezicima.
Ima vreme za izgradnju u telu Isusa Hrista.  

Ima vreme za prorokovanje.

Ima vreme za propovedanje Božije Reči. 

Ima vreme za molitve svih potreba i ciljeva.

Ima vreme za prihvatanje gostiju onih, koji nikada nisu prisustvovali na Bogosluženju.           

Posto je duhovne službe i odgovornosti u zajedništvu, one moraju biti koordinirane, i sve to jednim te istim Isusovim Duhom. Amin.

Izjava jednog prisutnog biblijskog učitelja sa događaja zajednice „Kalvari Čepel“ u Kosta Mesi.

Jedno svedočanstvo o rezultatu govora u jeziku!

Pre nekoliko godina, kada je crkva Kalvari Čepl u Kosta Mesi bila relativno mala, mi smo se nedeljom uveče okupljali u jednoj prostoriji. Jedne nedelje (koja je bila i Dan Pedesetnice-Pentekosta), kada smo završili propoved i dok smo svi zajedno nežno slavili Gospoda, ja sam zamolio jednu od žena iz zajednice, ako bi mogla da slavi Boga u Duhu, pošto sam znao da je ona, kada je govorila u jezicima, obično to činila na francuskom. Kada je počela, ja sam njen francuski razumeo toliko da sam shvatio da je ona zahvaljivala Bogu za svoj novi život u Isusu iza prekrasnu novu pesmu joj je darovao. Mene je ovo posebno dirnulo, pošto je ona pre svog obraćenja bila pevačica po noćnim klubovima. Kada je ona završila, moja žena je počela da tumači drugima ono što je bilo rečeno na francuskom i, znajući da moja žena ne zna francuski, ja sam se osećao neverovatno blagoslovenim tačnošću tumačenja tog slavljenj u Duhu.     

Posle službe neki mladić iz zajednice je doveo jednu Jevrejku iz Palm Springsa da razgovara sa mnom. Kada smo seli, ona mi je rekla: "Prenego počnemo bilo kakav razgovor o mojim problemima, objasnite mi šta se to ovde događalo večeras. Zašto je jedna žena govorila Bogu na francuskom, a druga prevodila ostalima šta je prva govorila?" Ja sam je upitao: "Da li bi mi poverovala kada bih ti rekao da nijedna od njih u stvari ne zna francuski? "Rekao sam joj da sam bio sasvim siguran u to, jer je jedna žena bila moja dobra prijateljica a druga je bila moja žena. Zatim sam joj pokazao gde u 1.Korinćanima piše o daru govorenja u jezicima i tumačenja. Ona mi je zatim rekla da je šest godina živela u Francuskoj i da je francuski koji je to veče čula izgovaran sa savršenim akcentom onoga što je ona nazivala aristokratskim francuskim. Takođe je rekla da je tumačenje bilo savršeno. Posle je rekla: "Ja moram prihvatiti Isusa pre biločega drugog."

Ja sam se radovao što je ona pronašla svog Mesiju i postala deo Hristovog tela. Govorenje u jezicima je bilo propraćeno istinskim tumačenjem, koje je bilo veličanstveno slavljenje Boga. Rezultat toga je bila izgradnja tela i, u ovom slučaju, obraćenje ove Jevrejke.

Dragi čitatelji,
verujem da je Gospod govorio vašim srcima, verujem da je ovo dobro za našu duhovnu izgradnju, i daće nas ove reči dovesti do duhovne discipline i respektu, da prepoznamo da se Isusov Duh očitava na različite načine, i ispunjava sva srca koja mu se iskreno obrate i priznaju ga za svog Spasitelja i Gospoda. I da u tom momentu, kada se čovek kroz Isusa izmirio sa Bogom, tog momenta se Isusov Duh useljava u čoveka, čovek i Isus postaju jedno. To nas ujedinjuje u telo Hristovo, i svi  koji smo od Isusovog Duha u telu Hristovom smo i kršteni istim Duhom u ude kojima je On Glava. Amin.